КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ ДУША СРБИЈЕ

          Послушај.Послушај Косово као песму.Епска је, јуначка.Њени су стихови испевани у десетерцу, јасни су, гласни, бију ритмом срца које слути унапред изгубљену битку, али не жали, већ поносно прихвата жртву, не штеди се, већ себе даје, не прекорева судбину, већ гори и куца трајно под звекетом сабљи.До краја.Такво је Косово.

          Погледај.Погледај Косово као слику.На њој је Косовка девојка, тражи и збрињава рањенике после битке.Као да је са самог неба сишла у ту долину смрти, на Косово поље.Она, тако жива, са толико доброте и наде.Погледом лута по стравичном прозору и плаши се, али не посустаје, одлучно тражи, па и проналази малобројне преживеле.Спушта им глинени крчаг на усне, поји их рујним вином, док из њих живот, незаустављиво, отиче.Крај је ту, скоро опипљив, а она је блага и стрпљива, сапутник ратнику у најтеже време, помаже.Милосрдно.Такво је Косово.

          Додирни.Додирни Косово као предмет.Колевка је.Од пуног тамног дрвета, изнутра обложена белом невином тканином, са јастуком меким попут безбрижног сна.На узглављу изрезбарен је крст, осети се под прстима.Осети се, неизбежно, и нежност, топлина која из колевке просто избија.Колевка је та која прима новорођенче на овај свет, дочекује га радосно, не знајући хоће ли изнедрити из себе јунака или издајника.Не брине ту бригу и не стрепи, већ само чува и воли безусловно.Брижно.Такво је Косово.

          Помириши.Осети Косово као мирис.Мирис је божуровог цвета.Благ, разливен у ваздуху.Од латица пурпурне краљевске боје шири се на све стране, увлачи се у све поре, разгаљује.Леп је сам по себи.Мирише и мирише.Чак и кад цвет свене, сасуши се и пропадне, мирис је још ту.Подсећа.Такво је Косово.

          Али није Косово песма, ни слика, ни предмет, нити мирис.Косово је душа, душа Србије.Чулима се не да осетити, али да се наслутити.         

          Пажљиво послушај.Душа Србије пева.Безброј гласова, сливених у један, у савршеном складу пева, као хор небеских тела и анђела.Песма је та Богу угодна, меша се са звуком манастирских звона, уздижу се високо у небо, одзвањају у бескрају молитве и хвале.И то је свеприсутно.Живо.Такво је Косово.

          Пажљиво погледај.Душа Србије је осликана.Вешти зограф надахнуто на њу је насликао фреске.Оне су ту да се поштују и чувају, да одагнају осећај самоће.Трајне су, миле, светлуцају под светлошћу чистог срца, не проговарају, али њихово присуство снажи веру и храбри посустале, наводи на истрајност у молитви.Подстиче.Такво је Косово.

          Пажљиво додирни.Душа Србије узима облик бројанице.Нанизана је од зрна вере, наде и љубави.Пребиру по њој немирне мисли којима она улива мир, сигурност и радост.Као завет, не може се ничим прекинути, постојано је ту.Верно.Такво је Косово.

          Пажљиво помириши.Душа Србије је мирисна.Из ње се, као из златног кандила, разлеже слаткасти мирис тамјана.Опојан, он буди живот, пружа осећај присуства светлости, као да чисти простор од греха, од кајања, од стида.Дозвољава погнутим главама да се подигну.Захвално.Такво је Косово.

          Осети се то дубоко у срцу.Али ако уши и даље чују песму, испевај песму, започни стих храбрим делом.Ако очи желе слику, насликај срећан крај.Желе ли прати колевку, постарај се да не стоји празна.За мирис не брини, не сади цвеће, косовска је земља таква да на њој божури сами ничу, само треба бити присутан када процветају.

          И у срцу треба носити вечиту истину да је Косово душа Србије, до краја милосрдна и брижна, подсећа нас на живот, подстиче на веру и захвалност.

(Овај литерарни рад објављен је у зборнику Студентске добротворне организације «Уједињена Србија», Центра за координацију

«КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ ДУША СРБИЈЕ»

Најбољи литерарни радови, Београд, 2009.)     

[назад]

школа нєшка |историят школи | колектив| конкурс | збуваня | мапа | линки